Subotica – Palićko jezero – Ergela Kelebija

Vožnja autoputem do Subotice. Pešačka tura -razgledanje grada uz pratnju vodiča – Gradska kuća, Narodno pozorište, Rajhlova palata, Sinagoga…Slobodno vreme.

Subotica se prvi put spominje u drugoj polovini 13. veka. O životu ljudi na ovom području govore arheološki nalazi stariji od 3000 godina. Subotički posed često je menjao vlasnike, od kralja Alberta, Janoša Hunjađija, Matije Korvina, Janoša Pongraca (koji je sagradio tvrđavu 1470) do kralja Vladislava II i porodice Török.
Pod vlast Austro-Ugarske vratila se 1686. 1743. je Subotica proglašena slobodnim gradom, a 1779. i slobodnim kraljevskim gradom. Taj se datum pokazao kao jedan od najvažnijih u istoriji grada, od kada se grad zove Maria-Theresiopolis.Poseban procvat doživela je krajem 19. veka. U to vreme izgrađena je većina građevina koje i danas čine lepotu grada. Pošto je to bilo doba kulminacije secesije, te građevine su gotovo bez izuzetka građene u tom stilu, a prepoznatljive su kao vredni primeri Mađarske varijante.

Nastavak putovanja do Palića.

Palić se nalazi 8 km istočno od Subotice, 20 km od graničnog prelaza Horgoš, 170 km od Beograda. Palić se prvi put pominje 1462. godine pod imenom Palij. Početak turizma na Paliću se računa od 1845. godine, kada je izgrađeno prvo banjsko kupatilo – gostionica u kojoj su postavljene drvene kade u kojima se moglo kupati u zagrejanoj vodi. U godinama koje slede izgrađena su nova kupatila, objekti za smeštaj i letnjikovci imućnijih trgovaca i veleposednika.  Veliki radovi na izgradnji Palića traju od 1902. do 1912. godine, kada se grade Vodotoranj, „Ženski štrand“, „Velika terasa“, „Muzički paviljon“ i hotel „Jezero“, a park rekonstruiše u baroknom stilu. Palić je u to vreme upoređivan sa Karlovim Varima, Visbadenom i Sent Moricom. U drugoj polovini 20. veka grade se novi hotelski kapaciteti i sportsko-rekreativni tereni.  Voda Palićkog jezera je sumporovita, alkalna i murijatična, temperature 25°C, sadrži litijum i rubidijum, koji pomažu u lečenju reumatičnih i nervnih oboljenja. Palić je poznat po „Velikom parku“, koji je 1842. godine, sađenjem bagremova i kanadskih topola i uređen po uzoru na engleske vrtove, sa vijugavim stazama, umesto tradicionalno ravnih i simetričnih. Na glavnom ulazu u park je Vodotoranj, a na centralnom mestu je „Velika terasa“, višenamenski objekat, prvobitno namenjen zabavi, a kasnije je prepuštena sportistima. U blizini su „Letnja pozornica“, gde se održava „Međunarodni filmski festival“ i „Muzički paviljon“, namenjen promenadnim koncertima subotičkih muzičara.  Zoološki vrt je još jedno od mesta po kome je Palić prepoznatljiv, gde se životinje čuvaju bez klasičnog kaveza, sa sistemom suvih i vodenih kanala. Posebno je atraktivna jedna od najstarijih građevina, „kuća labudova“, koja ima oblik srednjevekovnog zamka.  Palić pruža izuzetne mogućnosti za sport i rekreaciju. Jezero je u obliku nepravilne elipse i da bi se obišlo treba pešačiti 17 km. Na obali jezera postoje uređena kupališta. „Ženski štrand“ je slikovito secesijsko zdanje koje ukazuje na izvorište ideje u narodnom graditeljstvu-sojenice nad vodom. Turisti se na jezeru mogu baviti veslanjem, jedriličarstvom i ribolovom, a u okolini jezera su lovišta.

Nastavak putovanja do egrele Kelebija.

NAPOMENA: ZBOG PROMENE VLASNIKA ERGELE, MOGUCA POSETA ERGELI ZOBNATICA UMESTO KELEBIJE.

Ergela Kelebija registrovana je 1993. godine za uzgoj konja lipicanera. U relativno kratkom periodu od dvadeset godina rada, u Ergeli Kelebija uzgojen je veliki broj kvalitetnih grla, koja su našla svoje mesto u prvom Ergeli Kelebija. Ergela se nalazi u Srbiji, 500m od srpsko-mađarskog graničnog prelaza Kelebija-Tompa, u selu Kelebija, 11km od Subotice.Prva grla su stigla 1.09.1993. godine: pastuv Maestoso Jadranka XX  K 1985 i kobile Thais XXVI L.1976 i thais XIX L. 1982.Matična grla su nabavljena od privatnika, vlasnika lipicanskih grla, koja su odgajana na ergelama bivše jugoslavije: u Lipici, Đakovu, Vučjaku, Karađorđevu i Lipiku.Danas je to jedan impresivan kompleks koji se prostire na 25 ha uređenog prostora. Tu je nekoliko objekatqa u panonskom stilu, među prelepim cvetnim lejama, negovanim zelenilom i dugim drvoredima. Moderno opremljene štale, boksovi, korali, takmičarski teren i prostrani pašnjaci čine pravi raj, kako za posetioce, tako i za stanovnike ergele – konje. Obilazak ergele i mogućnost vožnje fijakerom i jahanje konja radi jedan krug radi slikanja.